Danas je u Maloj sali KC Apatin bez prisustva publike zbog nepovoljne epidemiološke situacije dodeljena nagrada za najbolju kratku priču “Miodrag Borisavljević”.
Od 130 priča koje su autori poslali na konkurs „Miodrag Borisavljević“ za kratku priču u okviru 5. Festivala kratke forme „Potpis“, na sednici održanoj 27. jula 2020. godine, selektor Muharem Bazdulj, književnik iz Travnika, koji živi i radi u Beogradu, doneo je sledeću odluku:
Nagrada „Miodrag Borisavljević“ za 2020. godinu pripada Živković Mladenu iz Sombora koji je na konkurs poslao priču „Najbolji drugovi“ pod šifrom „Sirijus“.
U najužem izboru se našlo još pet priča:
1. „Nepremostive razlike“ (šifra: Flame) Snežana Gnjidić, Beograd-Stari grad
2. „Izgubljene odrednice“ (šifra: Ilirios) Miloš Mihailović, Sombor
3. „Rumunka“ (šifra:Verovšek) Veronika Veljić, Smederevska Palanka
4. „Sto“ (šifra: Maja) Dragoslav Đurović, Vrnjačka Banja
5. „Praznik“ (šifra: Mandragora) Mladen Milosavljević, Beograd-Mirijevo
Nagrada se sastoji od povelje sa likom Miodraga Borisavljevića i novčanog iznosa.
Odluka selektora:
Kratkopričačka produkcija prijavljena na konkurs za nagradu „Miodrag Borisavljević“ pokazuje da veliki broj ljudi u Srbiji ima potrebu za nekom formom literarnog izražavanja. Ne zanemarujući finansijski aspekt i mogućnost za uzdizanje književnog profila i reputacije, jasno je ipak da je osnovi motiv kod najvećeg broja stvaralaca pokušaj literarnog uobličavanja svojih iskustava i dilema. Uz vrlo mali broj učesnika koji nisu dobro ili ozbiljno shvatili uslove konkursa, pa su slali ili preduge priče ili tekstove koji ni uz maksimum dobre volje nije moguće doživeti kao priče, najveći broj autora i autorki, preko devedeset i pet posto njih
poslali su priče koje su uzete u obzir.
U susretu s toliko velikim brojem kratkih priča, prvi utisak je da veoma veliki broj autora i autorki nisu usvojili onaj Sartrov savet da čovek ne postaje pisac da bi rekao neke stvari, nego da bi ih rekao na izvestan način. Oni imaju potrebu da s nekim podele stanovito iskustvo ili anegdotu, ali ne rade gotovo ništa u stilskom smislu da bi svoj tekst približili čitaocu. Ipak, među stotinu i trideset tekstova, nekih dvadeset pet ili trideset od njih, što će reći, četvrtina ili dvadeset i pet posto, imaju i jasnu literarnu auru. Oni su i izdvojeni nakon prvog kruga iščitavanja.
Drugi krug iščitavanja predstavljao je selekciju užeg izbora: to će biti priče koje će dobiti preporuku za objavljivanje, a jednoj od njih će pripasti i nagrada. Među šest priča selektovanih u uži izbor, jasno se prepoznaju tendencije koje su dominantne u srpskoj književnosti u poslednjih šest-sedam decenija: s jedne strane „postmodernistička“ metafikcija, a s druge „dokumentarni“realizam.
Nakon vrlo ozbiljnog „vaganja“ među pričama iz užeg izbora, ipak sam doneo odluku da nagrada pripadne priči „Najbolji drugovi“ koju je prijavio autor ili autorka skriven iza šifre „Sirijus“.
To je priča ukorenjena u savremeni srpski trenutak, a naslonjena na najbolju globalnu „short story“ tradiciju od Mopasana i Čehova do Sarojana i Karvera. Ispripovedana u prvom licu, glasom koji ima ton autentičnosti, a izvedena na način da se na kraju ukaže neočekivan rasplet, reč je o delcetu koje će na dostojan način poneti nagradu „Miodrag Borisavljević“.
Pobednička priča „Najbolji drugovi“.
