Kulturni centar Apatin

Radno vreme

SIMPOZIJUM SKULPTURE MEANDER
Apatin, 2009

učesnici:
Božidar BABIĆ, vajar iz Beograda
Miodrag Ivanović, vajar iz Prištine
Miodrag Perić, vajar iz Novog Sada

Pre više od decenije, začeta je odeja organizovanja Simpozijuma skulpture Meander, ako aktivnost galerije Meander i Kulturnog centra, kao istraživački projekat proizvodnjue skulpturalnih dela. Iako su taj period obeleželili društveni i politički potresi, države u tranziciji, gde je kultura i umetnost bila direktno ugrožena i ekonomski i moralno, ipak se ovaj simpozijum ne samo održao, nego se čak ove godine sagledava njegov novi zamah.
Ako je ideja da se uveća skulpturalna produkcija u nas i da se postavkom skulptura na otvorenom prostoru  umetnički oblikuje urbani ambijent grada, ona danas izgleda drugačije, jer je dobila zanimljiviju formu. Zbirka skulptura, a čine je preko 50 dela na više lokacija, jeste jedinstvena izložba skulptura na otvorenom prostoru, u plain-air-u.
U 12. Simpozijumu skulpture Meander učestvovali su Božidar Babić i Miodrag Ivanović iz Beograda i Miodrag Perić iz Novog Sada. Vajari  različitih generacija, sa velikim umetničkim iskustvom i deluju u prostoru savremene figurativnoste skulpture. Dela su realizovana u Brodogradilištu Apatin.

SVETOZAR MIRKOV

skulpture

Skulpture Svetozara Mirkova pripadaju stilu asocijativne geometrijske apstrakcije. Sastoje se od konstruktivnih elemenata pune forme u kojoj su ukomponovani elementi mreža, linija, tako da se sagledava dinamika prostora   same skulpture.  Iako su skulpture malog formata, promišljenog i prefinjenog ritma i jednostavne konstrukcije,  imaju monumentalne karakteristike. Dela su izvedana u metalu i u svom prirodnom koloritu, naslovljena duhovitim i intimnim impresijama, tako da se  uspostavlja neposredniji kontakt sa gledaocem.

Svetozar Mirkov rođen 1952. godine u Čurugu. Fakultet likovnih umetnosti-vajarski odsek završio u Beogradu. Član Međunarodnog udruženja medaljera FIDEM, član ULUPUDS-a. Radi na vajarskom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Osim skulpture radi medalje i plakete. Učestvovao na kolonijama: Međunarodna kolonija zlatarstva u Majdanpeku, Spomen kolonija Miroslav Protić u Gornjoj Dobrinji i Mileševska kolonija.
Izlagao na preko 80 izložbi u zemlji i inpostranstvu, a priredio preko 10 samostalnih izložbi.
Adresa: 11231Beograd, Resnik
Milene Pavlović Barili 6/12

ANJA TURANSKI

fotografije

Anja Turanski, još učenica  srednje škole, koja je ne samo zaljubljenik fotografije, nego se trudi da kroz nju predstavi sve ono što zanima jednog mladog čoveka. Interesovanja su široka. Od registrovanja panoramskih pejzaža, preko dokumentarnih i putopisnih impresija, autentičnih žanrovskih  scena i portreta do  beleženja zanimljivih detalja mikrokosmosa. Anju intersuje i arhitektura, njeni obrisi, odnosi linija i površina, rustične fasade, geometrijske konstrukcije,  prelamaže svetlosti u vodi i  kroz oblake. Ona primećuje crno beli proces konstruisanja likovne kompozicije. Obraća se gledaocu i tekstom ispod fotografija. To nisu naslovi fotografija već  lična impresija i  lični  komentar.

Radmila Savčić

MANUELA MANOJLOVIĆ

crteži

Manuela Manojlović, rođena u Somboru 1989.godine.  Interasovanje  za dizajn i modu potiče od malena. Po završetku Osnovne škole u Apatinu upisala i završila Školu za dizajn "Bogdan Šuput" u Novom Sadu. Student je druge godine Fakulteta primenjenih umetnosti, smer savremeni kostim u Beogradu.
Živi i radi u Apatinu.

Kolekcija radova Manuele Manojlović sa prve godine studija  pokazuje školovanje osnovne likovnog obrazovanja, vladanje crtežom kao osnove likovnog dela, komponovanje detalja i njegove organizacije u formatu. Posebno su intresantni oni u kojima ova ambiciozna studentkinja primećuje detaqlj ambijenta, kao deo intime, skrovita mesta ateljea.
Odlično se snalazi u definisanju karaktera portreta i plastičnoj postavci figure u ambijentu.

LJILJANA KNEŽEVIĆ

akvareli

Akvareli Ljiljane Knežević, deo su bogatog stvaralačkog opusa, koji odiše radoznalošću i kreativnošću. U celokupnom istraživanju stavljen je akcenat na formu ženskog tela, putem kojeg slikarka ispituje različite aspekte života.
Telo je ponekad predstavljeno kao čedno, nežno i čulno, ali vrlo često je erotičnost samo prividna slika, koja više upozorava nego što mami i ispunjava.
Animalističke predstave su takođe simboličke i u nekim slučajevima se tek naslućuju i graniče sa apstraktnim. Ribe ili ptice u Ljliljaninoj interpretaciji asociraju na nastanak sveta, kosmos, stvaranje i obnavljanje. Snažna imaginacija i raznovrstan repertoar koju Ljiljana sa lakoćom uobličava, stvaraju specifičan likovni jezik u kome nam umetnica ostavlja prostor za sostveno preispitivanje.

Jasmina Knežević Kovačević
likovni umetnik

46. Apatinske ribarske večeri
BRANKO MILEŠEVIĆ

izložba fotografija

INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE
PODSEKCIJA DIPLOMIRANIH INŽENJERA ARHITEKTURE – REGION SUBOTICA

izložba arhitekture

izlažu:
Bicok Timea, Tanja Bogar, Branislav Kuzmanović, dr Ivan Hegediš, Sanja Ivkov, Kornelija Evetović Cvijanović, Aleksandar Alavantić, Dragana Mijatović, Ante Stantić, Radmila Marjanov Panjević, Imre Kerekeš, Ludasi Adel, dr Milan Kekanović, Branislava Kiselički, Ivana Popović, Bojana Kovač, Igor Kovačić, Đorđe Mijić, Olgica Mijić, Snežana Milešević, Zoran Mišić, Mihaela Mitrović, Leonard Murenji, Marta Ostrogonac, Jelena Pejak, Dijana Šarčević, Milan Stojkov, Marija Terteli, Vilmoš Tot, Valkai Zoltan, Vatai Ištvan i Tereteli Karolj. 

SVETOMIR ARSIĆ BASARA
skulpture

Svetomir Arsić Basara  rođen je 1928. godine. Završio Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu. Bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Prištini. Član SANU. Učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a priredio samostalne u Aleksincu, Prištini, Subotici, Brezovici, Beogradu, Loznici, Kruševcu, Nišu, trsteniku, obrenovcu, Negotinu, krupnju, Boru, Kragjevcu, Vrnjačkoj Banji, Arilju, Sremskim Karlovcima, Somboru, Novom Sadu, Leskovcu, Pirotu, Vlasotincima, Vranju,   Parizu i dr.  Dobitnik je brojnih nagrada za skulpturu: Udruženja likovnih umetnika Srbije, udruženja likovnih umetnika Kosova, Univerziteta u Prištini, udruženja likovnih umetnika Jugoslavije, Vukove nagrade, nagrade AVNOJ-a i dr.
Autor je brojnih spomenika i skulptura na otvorenom prostoru u Portorožu, Vrnjačkoj Banji, Svilajncu, Arandjelovcu, Ostrožcu na Uni, Moravane (Slovačka) i dr.
Živi i radi u Beogradu.

U skulpturama Svetomira Arsića Basare  može se isčitati jedna od definicija umetnosti, umetnost je osećanje. Toje osećanje forme, osećanje materijala i osećanje društvenog konteksta. Forma se sastoji od neponovljenih iskladnih sklopova otvora i dramatično sadržanih površina. Po koloritu i veštinom obrade  drvo se skladno uklapa sa unkorporiranim delovima metala. Osećanje za društveni kontekst  jeste inspiracija našom istorijom, autentičnim kulturnim bićem i reakcija na dogadaje u našoj zemlji, na  Kosovu.
Izložena dela iz serije Oklopnici Cara Lazara, Apokalipsa i (Ne) Milosrdni andjeli.

Likovna kolonija
KOLUT-MANDIĆ
slike

Kroz svih šestaest saziva, a devet godina postojanja  tvorac kolonije "KOLUT MANDIĆ", gospodin  Miloš Mandić uspeo je  da okupi i ugosti  nekoliko stotina umetnika,  njihovim odabirom  i selekcijom  i sam postavši autor, kreator  jedne imaginarne  galerije koja je neopisivo vredna  svojom sadržinom  i beleškom  o savremenoj umetnosti.  Bez generacijskih podela, kolonija je  povezala jedno šarenoliko društvo  slikara  iz svih krajeva zemlje  kao i susednih  zemalja. Različitih pristupa, rukopisa i poetika, različitih senzibiliteta  i priroda, vezanih samo jednim opredeljenjem  slikarstvu kao životnom pozivu i profesiji.... (iz teksta Bojane Plemić, istoričara umetnosti)

SAVA HALUGIN
skulpture i crteži

Sava Halugin rođen u Novom Kneževcu 1946. godine. Diplomirao i magistrirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Priredio preko 50 samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Učestvovao na vajarskim simpozijumima i kolonijama u Kikindi, Aranđelovcu, Boru, Ostrožcu (BIH), Ečki, Svilajncu. Autor je preko 50 spomenika i skulptura na otvorenom prostoru. Član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.
Skulpture radi u kamenu i bronzi
Živi i radi u Subotici.

Skulpture Save Halugina  su asocijativne kreacije uspomena, vizuelnih sećanja, odraz detinjstva i savremenog okruženja. Ukomponovani elementi čine živi organizam  u kome se prepliću različiti figurativni izrezi, tako da se susreće mitsko i duhovito, fantastično i narativno. Poseban ekspresionistički  izraz je ne samo u dinamičnoj konstrukciji dela nego i u  veoma gestualnoj koncepciji površina.  
Crteži su umetnikova postreakcija na doživljaj skulpture u pleneru, prožimanje mirisa i boja kroz i na skulpturu ili su izolovana likovna kategorija dimaničnog, ekspresivnog sadržaja u kome skladno deluje linearno i pikturalno.

MIRA BRTKA
Akumulacija
Izložba skulptura

Sklop gusto komponovanih elemenata u celinu. Elementi su upotrebni predmeti koji svojim  različitim oblikom grade dinamičan likovni gest tako da se skulpture ,,kreću,, u dinamičnom ritmu. Metričko iskustvo, ključeva, šrafova, raznih alatki i alata u delu rasvetljavaju činjenicu o preoblikovanju svesti iz pragmatično materijalne u likovnu duhovnu.

Mira Brtka je rođena  1930. godine u Starim Banovcima. Diplomirala je filmsku režiju na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost 1955. godine u Beogradu. 1964. godine diplomirala  na odseku  za slikarstvo na Academy di Belle Arte u Rimu. Jedan je od osnivača  međunarodne umetničke grupe Ilumination u Rimu 1967. godine. Podjednako stvara u filmu, pozorištu, slikarstvu, skulpturi i kostimografiji. Prikazala radove na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a samostalno u Beogradu, Novom Sadu, Staroj Pazovi, Bratislavi, Rimu, Budimpešti, Istanbulu. Dobitnik  je više nagrada za film, slikarstvo i skulpturu, kao i društvena priznanja. Živi i radi u Staroj Pazovi, Rimu i Novom Sadu. 

SVETI SAVA –ŠKOLSKA SLAVA

Tradicionalna izložba radova učenika osnovnih i srednjih škola apatinske opštine na temu
“SVETI SAVA – ŠKOLSKA SLAVA”.

Otvaranje izložbe 26. januara 2009. godine u 17 časova