Radno vreme

SIMPOZIJUM SKULPTURE MEANDER 2010.

Izložba se sastoji od skulptura galerijskog formata realizovanih na Simpozijumu skulpture Meander. U Brodogradilištu Apatin uz pomoć alata , mašina i stručnog i tehničkog osoblja u raspoloživom materijalu (čeliku) umetnici su izveli svoja dela koja su deo reprezentativne kolekcije skulptura  galerijskog formata i skulptura na otvorenom prostoru.
13. Simpozijum skulpture Meander  održan je u periodu od 21. juna do 3. jula 2010. godine. Učesnici Tamara Rakić, Ajtoski Slave, Svetozar Mirkov i Milija Nešić, vajri iz Beograda su u Brodogradilištu Apatin realizovali 10 skulptura  od toga je 5 postavljeno u ambijentu grada. 

ALEKSANDRA LUNG

PROSTORI

slike

           Slikarstvo Aleksandre Lung je geometrijska apstrakcija, konstruktivno razuđena koloristički  bogata   i skladna. Nešto zbog prirode postupka, akrilna boja koja se sporo suši, a potom zbog varijacije konstruktivne kompozicije, dela nastaju u serijama od  4-5  slika. Jedna tema se raspakuje postupno, nadograđuje impulsivno, kako teku emocije,  po nekom unutrašnjem miru ili nemiru.  Te slike imaju dvostruko dejstvo, kao pojedinačne celovite kompozicije  i  detalji su  jednog emotivnog procesa.  To su kolorističke animacije,  koje presecaju linijama i geometrijskim površinama  prostor slike. Naslovljavajući ovu seriju slika Prostori, Alekasandra želi da fokusira na problematiku kojom se bavi. Pojam prostora  ovde označava rasprostiiranje ideje, odnosno raspoređivanje elemenata unutar prostora slike, a potom  njihova manipulacija da bi se  fizička komponenta korigovala u vizuelnu, imaginarnu.

Aleksandra Lung  rođena 1970. godine  u Apatinu.  Završila školu za dizajn "Bogdan Suput" smer dizajn    tekstila i odevanja  u Novom Sadu. Od 1993. godine živi i radiu Ingolštadtu, Nemačka.                                                                                                   

MARGITA POGANJ

MOJE GODINE

Margita Poganj rođena 1928. godine u Apatinu.  Završila Višu Pedagošku školu  likovni odsek.  Radila kao likovni pedagog  i nastavnik matematike  prvo u Apatinu, a potom u Somboru. Posle odlaska u penziju  1982. godine nastavila  je da se bavi peragoškim radom, slikanjem pisanjem i istraživanjem i ostalim kulturnim aktivnostima.  Učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija, 140 kolektivnih izložbi i priredila 17 samostalnih. Nagrade: dobitnica je mnogobrojnih priznanja za postignute rezultate u likovnom obrazovanju i vaspitanju dece (1968, 1970, 1973); Novemnbarska nagrada  Samoupravne interesne zajednice  kulture opštine Sombor ( 1973);  diplome Kulturnoprosvetne zajednice Sombor ( 1977);  priznanje Saveza likovnih pedagoga  Jugoslavije  (1978);  plaketa  saveza saveta za vaspitanje dece  Vojvodine (1981);  Diploma Zaslužni pedagog, Saveza likovnih pedagoga  Jugoslavije.

Na ovoj retrospeltivnoj izložbi  hronološkom sledom  prikazani su  najzanimljiviji detalji bogatog opusa, pa čak i prvi crtež koji je napravila sa 12 godina. Izložbu čine crteži, akvareli, ulja na platnu, tapiserije i kolaži. Najčešći motivi su pejzaži,  vedute, portreti, enterijeri i mrtve prirode.  Najveći deo izložbe su akvareli kojima se ona najviše bavila. Dok su crteži korektne  obrade forme, u akvarelima se Margite Poganj više obraća ličnim impresijama, pri čemu je ipak uvek karakterističan  dokumentarni povod u izboru motiva. Raniji akvareli su zagasite kolorističke kombinacije i čvrste stabilne forme, a kasnije  primenjuje   nežniji  kolorit  koji će odrediti oblik. Njen istraživački  temperament u likovnim tehnikama, kao i ljubav prema svojoj porodici  prezentovan je u nekoliko radova  u kojima dominira simbolika i intiman  lirski doživljaj. Margita Poganj je neobična i svestana ličnost  i njeno delo je , ne samo u oblasti  likovne  umetnosti i pedagogije, nego i u oblasti prevodilaštva, istorije i etnologije   značajno za kulturni milje  ovog dela Bačke.

Apatinske ribarske večeri

TRI VEKA URBANE TRANSFORMACIJE APATINA
stare i nove fotografije Apatina

U 18. veku urbanisti Marije Terezije koncipirali su nova naselja u Vojvodini među kojima je i Apatin. Taj urbanistički koncept sadržao je skladnu paralelogramsku šemu, a to znači najpre postavku glavne ulice, koja se protezala kroz čitavo naselje, koju su pod pravim uglom sekle bočne ulice. Takvo naselje se moglo širiti na sve četiri strane, dakle formiranjem paralelnih, novih ulica levo i desno od glavne, a produžavanjem glavne dodavale su  se nove poprečne. Na taj način su formirani kvartovi sa raznim sadržajima, omeđeni stambenim zgradama.
Činjenica je da se tokom ova tri veka Apatin drastično izmenio, ne samo povećanjem broja ulica, objekata različitih namena, nego i u vizuelnom i estetskom smislu. Doživeo je transformaciju od malog naselja, preko tipične vojvođanske varošive do modernog i perspektivnog evropskog grada.

VESNA PANTELIĆ

DUNAVSKE KUPAČICE
slike i skulpture

Slikarstvo i skulptura Vesne Pantelić je neobično i lično. Sačinjeno je od  figuracije, toplog  kolorita i tema. To su priče o  ženama korpulentnog tela nežnog, romantičnog izraza, ljupke poze i gipkog pokreta. Prikazuje najzanimljiviji detalj scene, najšarmantniju pozu. Karakter ličnosti ne  određuje detalji  nego sitiacija u kojoj se ona nalazi. Dovoljno je nekoliko poteza osnovne intervencije za definisanje plastičnosti. Bogati raspon toplog kolorita, nesrazmeran odnos veličine tela i romantično zanesenog izraza, kao čitava skala različitih dekorativnih detalja,   promovišu pozitivna osećanja. Vesna ne želi da prikaže realnu ženu, njen položaj u društvu. ne bavi se velikim temama. Ona slika jedan neobičan i svoj svet.
Vesna Pantelić je završila Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, a potom    
National Academy of fine Arts u Njujorku kod profesora Avel de Knighta i Sergea Holerbacha. Dobila nagradu „James Saydam“ Nationalne Akademije lepih umetnosti u Njujorku;  Zlatnu medalju  Ministarstva kulture Kine za skulpturu na međunarodnoj izložbi  Olimpijade 2008.  u Pekingu; Posebno priznanje od Organizacionog odbora Olipijade 2008 za dizajn kolekciju skulptura na otvorenom.   
Izlaže od 1982. godine. Učestvaovala na brojnim simpozijumima, bijenalima i izložbama u zemlji  i insotranstvu:  Njujorku, Havani , Tel Avivu,  Temišvaru, Istanbulu, Toledu  i Marbeli  (Španija), Lagosu   i Portimau (Portugalija),  Pekingu, Monastiru  (Tunis), Ljubljani, Mariboru, Herceg Novom, Ulcinju, Budimpešti, Ženevi.
Živi i radi u Beogradu.

Izložba fotografija
APATIN - NAJLEPŠI GRAD

organizatori
KANCELARIJA ZA MLADE APATIN
OPŠTINSKI KULTURNI CENTAR APATIN

Otvaranje izložbe i proglašenje pobednika konkursa za najbolju fotografiju na temu "Apatin - najlepši grad" koji je raspisala Kancelarija za mlade Apatin, održaće se u galeriji "Meander" Apatin, u petak, 11.06.2010. sa početkom u 19 časova.
Izložba sadrži 120 fotografija i biće otvorena do četvrtka, 17.06.2010. godine.

DANI DEČIJEG STVARALAŠTVA
radovi dece iz Predškolske ustanove "PČELICA" na temu "Voda"

Izložba je otvorena od 01. do 10. juna 2010. godine

KRISTINA PANTELIĆ
HORHE KARLOS SALMERON LOPEZ
(ŠPANIJA)

FRAKTALI
slike, printovi, fotografije

Kristina Pantelić i Horhe Lopez, izlažu slike, printove i fotografije pod nazivom Fraktali. To je jedna slobodna likovno ukomponovana prezentacija fraktala. Fraktal kao pojam u svojstvu   elemenata  u relativno  mladoj  nauci, fraktalnoj  geometriji  i u novije vreme fraktalnoj  kompresiji,  jeste definisanje haosa i merenje beskonačnog haosa. Fraktali su geometrijski likovi i tela koja imaju svojstvo samosličnosti, odnosno imaju svoju fraktalnu dimenziju. Uvećani  fraktali  u prirodi imaju sličnost   kao i uvećani delovi fraktala, odnosno   u prirodi  fraktali se umnožavaju (pojavljuju) kao delovi  fraktala  i svaki ima  slične osobine, samosličnost. Kristina Pantelić je uočila da njene geometrijske slike determinišu  postojanje i raspored fraktala  u planovima   gradova. Raspored površina koje označavaju sadržaj  urbanog sklopa metropola sveta (trgovi, parkovi, bulevari, kvartovi, zgrade, mostovi). Svaka površina identifikovana je namenom i koloritnim sadržajem. Kao kaleidoskopske šeme nižu se elementi elegantnog kolornog sklopa. Fotografije Horhe Lopeza su urbane sekvence. Besprekorne tehničke izrade one prikazuju ulice trgove, lice grada  „face to face“. Odsustvo ljudi doprinosi jednoj zastrašujućoj i mističnoj atmosferi, a fraktali su reflektovani u ritmu boja na različitim segmentima, u  oblacima i linijama na pločniku i fasadama zgrada, u oblicima  koje zajedno čine grane drveća i mlazevi vode u fontani, u kompozicijama  geometrijskih oblika zgrada sa drugim urbanim detaljima, signalima i znakovima.
Kristina Pantelić je rodjena  1975. godine. Završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu i Univerzitet likovnih umetnosti u Granadi u Španiji.  Izlagala u Beogradu, Granadi, Italiji, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Tunisu.
Horhe Lopez (Jorge Carlos Salmeron Lopez) rođen 1976. godine. Završio Univerzitet likovnih umetnosti u Granadi i Masters studije na  Escuela de fotografía e imagen “EFTI ” u Madridu.
Umetnici žive i rade u Granadi.

ANDRE DE LIMA
(Brazil)

Rođen u Oslu 1973. godine. Studirao arhitekturu i urbanizam na Univerzitetu „Santa Ursula“ u Rio de Žaneiru, gde je osvojio dve prve nagrade iz obalsti arhitekture. Bio član tima koji je  predstavljao Univerzitet na Bijenalu arhitekture 1993. godine. Slikarstvom se bavi od 1997. godine. Izlagao u Vašingtonu, Rimu, Beču, Sofiji, Budvi, Novom Sadu, Beogradu i Šabcu.

Slikarstvo Andre de Lime pripada stilu geometriske apstrakcije. Geometrijska apstrakcija nastala na početku 20. veka  traje do danas i postoji u arhitekturi likovnoj i primenjenoj umetnosti. Umetnici unose svoj vlastiti izraz i tako doprinose da geometrijska apstrakcija bude bogatija i sadržajnija. Karakterističan likovni izraz Andre de Lime je ritam oblika, ritam kolorita i ritam materije. Kao nepredmetno slikarstvo geometrijski likovi su definisani površinama koje su nosioci različitih boja. One zahvataju istu površinsku masu slike i nalaze se u ritmičnom i skladnom odnosu. Te površine se susreću polarno, one koje  su gotovo mašinski  perfektno izvedene i one koje nose strukturu određene materije u kojima se prepoznaje manuelni gest.

NIKOLA TATALOVIĆ

slike

Portreti likova iz svog neposrednog okruženja, prijatelja i porodice. 
Nikola Tatalović, rođen 1931. godine u Drežnici (Hrvatska), Završio Višu pedagošku školu, likovni odsek. Predavao likovnu umetnost u Osnovnoj školi Žarko Zrenjanin i Gimnaziji Nikola Tesla u Apatinu. Bio sekretar Samoupravne zajednice za socijalnu i dečiju zažtitu i od 1992-96. godine bio predsenik opštine Apatin. Priredio nekoliko samostalnih izložbi u Apatinu, kolektivno izlagao sa grupom Četiri plus i likovnim pedagozima Vojvodine.
Živi u Apatinu.

UMETNIČKE ZASTAVE

Zastava u svom izvornom značenju obeležava simboliku i identitet države, grada, udruženja... Taj komad tkanine je u društveno istorijskom kontekstu uvek označavao uzvišenu simboliku, gotovo fanatičnih razmera.
Definisanje umetničkih zastava  je oblik individualnog likovnog izraza. S obzirom da na pragmatičnu primenu  zastava,   umetničke zastave jesu slike na otvorenom prostoru.
Brojni umetnici iz zamlje i umetnici iz celog sveta  prezentovali su na svoj način sebe, svojim likovnim jezikom, svoj stav o savremenom svetu i društvu. Ili je to izdimenzionirano pikturalno tkivo slike, ili je to simbolika i sarkastičan stav o savremenom društvu, ili je to duhovita i vrcava kreacija. Koncept umetničkih zastava je produkcija likovnog kritičara  Save Stepanova (Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko iz Novog Sada)  realizovan 2005. godine kao izložba koji su priredili novosadski umetnici u Ulmu. Od tada se on razvio u Festival, tako da se svake godine    nad ulicama Novog Sada viore nove  slike na otvorenom prostoru, ne samo što vizuelno nadahnjuju urbani prostor, nego prezentuju savremenu umetnost. Izlazeći iz oficijelnih galerijskih prostora ova dela intrigiraju, dotiču i plene posmatrače i nove poslenike.

Radmila Savčić, istoričar umetnosti

SVETI SAVA –ŠKOLSKA SLAVA

Tradicionalna izložba radova učenika osnovnih i srednjih škola apatinske opštine na temu
“SVETI SAVA – ŠKOLSKA SLAVA”.

Otvaranje izložbe 26. januara 2010. godine u 17 časova

MILAN RADAKOVIĆ

DAN PROSVETNIH RADNIKA

SIMPOZIJUM SKULPTURE MEANDER
Apatin, 2009

učesnici:
Božidar BABIĆ, vajar iz Beograda
Miodrag Ivanović, vajar iz Prištine
Miodrag Perić, vajar iz Novog Sada

Pre više od decenije, začeta je odeja organizovanja Simpozijuma skulpture Meander, ako aktivnost galerije Meander i Kulturnog centra, kao istraživački projekat proizvodnjue skulpturalnih dela. Iako su taj period obeleželili društveni i politički potresi, države u tranziciji, gde je kultura i umetnost bila direktno ugrožena i ekonomski i moralno, ipak se ovaj simpozijum ne samo održao, nego se čak ove godine sagledava njegov novi zamah.
Ako je ideja da se uveća skulpturalna produkcija u nas i da se postavkom skulptura na otvorenom prostoru  umetnički oblikuje urbani ambijent grada, ona danas izgleda drugačije, jer je dobila zanimljiviju formu. Zbirka skulptura, a čine je preko 50 dela na više lokacija, jeste jedinstvena izložba skulptura na otvorenom prostoru, u plain-air-u.
U 12. Simpozijumu skulpture Meander učestvovali su Božidar Babić i Miodrag Ivanović iz Beograda i Miodrag Perić iz Novog Sada. Vajari  različitih generacija, sa velikim umetničkim iskustvom i deluju u prostoru savremene figurativnoste skulpture. Dela su realizovana u Brodogradilištu Apatin.

SVETOZAR MIRKOV

skulpture

Skulpture Svetozara Mirkova pripadaju stilu asocijativne geometrijske apstrakcije. Sastoje se od konstruktivnih elemenata pune forme u kojoj su ukomponovani elementi mreža, linija, tako da se sagledava dinamika prostora   same skulpture.  Iako su skulpture malog formata, promišljenog i prefinjenog ritma i jednostavne konstrukcije,  imaju monumentalne karakteristike. Dela su izvedana u metalu i u svom prirodnom koloritu, naslovljena duhovitim i intimnim impresijama, tako da se  uspostavlja neposredniji kontakt sa gledaocem.

Svetozar Mirkov rođen 1952. godine u Čurugu. Fakultet likovnih umetnosti-vajarski odsek završio u Beogradu. Član Međunarodnog udruženja medaljera FIDEM, član ULUPUDS-a. Radi na vajarskom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Osim skulpture radi medalje i plakete. Učestvovao na kolonijama: Međunarodna kolonija zlatarstva u Majdanpeku, Spomen kolonija Miroslav Protić u Gornjoj Dobrinji i Mileševska kolonija.
Izlagao na preko 80 izložbi u zemlji i inpostranstvu, a priredio preko 10 samostalnih izložbi.
Adresa: 11231Beograd, Resnik
Milene Pavlović Barili 6/12

ANJA TURANSKI

fotografije

Anja Turanski, još učenica  srednje škole, koja je ne samo zaljubljenik fotografije, nego se trudi da kroz nju predstavi sve ono što zanima jednog mladog čoveka. Interesovanja su široka. Od registrovanja panoramskih pejzaža, preko dokumentarnih i putopisnih impresija, autentičnih žanrovskih  scena i portreta do  beleženja zanimljivih detalja mikrokosmosa. Anju intersuje i arhitektura, njeni obrisi, odnosi linija i površina, rustične fasade, geometrijske konstrukcije,  prelamaže svetlosti u vodi i  kroz oblake. Ona primećuje crno beli proces konstruisanja likovne kompozicije. Obraća se gledaocu i tekstom ispod fotografija. To nisu naslovi fotografija već  lična impresija i  lični  komentar.

Radmila Savčić

MANUELA MANOJLOVIĆ

crteži

Manuela Manojlović, rođena u Somboru 1989.godine.  Interasovanje  za dizajn i modu potiče od malena. Po završetku Osnovne škole u Apatinu upisala i završila Školu za dizajn "Bogdan Šuput" u Novom Sadu. Student je druge godine Fakulteta primenjenih umetnosti, smer savremeni kostim u Beogradu.
Živi i radi u Apatinu.

Kolekcija radova Manuele Manojlović sa prve godine studija  pokazuje školovanje osnovne likovnog obrazovanja, vladanje crtežom kao osnove likovnog dela, komponovanje detalja i njegove organizacije u formatu. Posebno su intresantni oni u kojima ova ambiciozna studentkinja primećuje detaqlj ambijenta, kao deo intime, skrovita mesta ateljea.
Odlično se snalazi u definisanju karaktera portreta i plastičnoj postavci figure u ambijentu.

LJILJANA KNEŽEVIĆ

akvareli

Akvareli Ljiljane Knežević, deo su bogatog stvaralačkog opusa, koji odiše radoznalošću i kreativnošću. U celokupnom istraživanju stavljen je akcenat na formu ženskog tela, putem kojeg slikarka ispituje različite aspekte života.
Telo je ponekad predstavljeno kao čedno, nežno i čulno, ali vrlo često je erotičnost samo prividna slika, koja više upozorava nego što mami i ispunjava.
Animalističke predstave su takođe simboličke i u nekim slučajevima se tek naslućuju i graniče sa apstraktnim. Ribe ili ptice u Ljliljaninoj interpretaciji asociraju na nastanak sveta, kosmos, stvaranje i obnavljanje. Snažna imaginacija i raznovrstan repertoar koju Ljiljana sa lakoćom uobličava, stvaraju specifičan likovni jezik u kome nam umetnica ostavlja prostor za sostveno preispitivanje.

Jasmina Knežević Kovačević
likovni umetnik

46. Apatinske ribarske večeri
BRANKO MILEŠEVIĆ

izložba fotografija

INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE
PODSEKCIJA DIPLOMIRANIH INŽENJERA ARHITEKTURE – REGION SUBOTICA

izložba arhitekture

izlažu:
Bicok Timea, Tanja Bogar, Branislav Kuzmanović, dr Ivan Hegediš, Sanja Ivkov, Kornelija Evetović Cvijanović, Aleksandar Alavantić, Dragana Mijatović, Ante Stantić, Radmila Marjanov Panjević, Imre Kerekeš, Ludasi Adel, dr Milan Kekanović, Branislava Kiselički, Ivana Popović, Bojana Kovač, Igor Kovačić, Đorđe Mijić, Olgica Mijić, Snežana Milešević, Zoran Mišić, Mihaela Mitrović, Leonard Murenji, Marta Ostrogonac, Jelena Pejak, Dijana Šarčević, Milan Stojkov, Marija Terteli, Vilmoš Tot, Valkai Zoltan, Vatai Ištvan i Tereteli Karolj. 

SVETOMIR ARSIĆ BASARA
skulpture

Svetomir Arsić Basara  rođen je 1928. godine. Završio Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu. Bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Prištini. Član SANU. Učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a priredio samostalne u Aleksincu, Prištini, Subotici, Brezovici, Beogradu, Loznici, Kruševcu, Nišu, trsteniku, obrenovcu, Negotinu, krupnju, Boru, Kragjevcu, Vrnjačkoj Banji, Arilju, Sremskim Karlovcima, Somboru, Novom Sadu, Leskovcu, Pirotu, Vlasotincima, Vranju,   Parizu i dr.  Dobitnik je brojnih nagrada za skulpturu: Udruženja likovnih umetnika Srbije, udruženja likovnih umetnika Kosova, Univerziteta u Prištini, udruženja likovnih umetnika Jugoslavije, Vukove nagrade, nagrade AVNOJ-a i dr.
Autor je brojnih spomenika i skulptura na otvorenom prostoru u Portorožu, Vrnjačkoj Banji, Svilajncu, Arandjelovcu, Ostrožcu na Uni, Moravane (Slovačka) i dr.
Živi i radi u Beogradu.

U skulpturama Svetomira Arsića Basare  može se isčitati jedna od definicija umetnosti, umetnost je osećanje. Toje osećanje forme, osećanje materijala i osećanje društvenog konteksta. Forma se sastoji od neponovljenih iskladnih sklopova otvora i dramatično sadržanih površina. Po koloritu i veštinom obrade  drvo se skladno uklapa sa unkorporiranim delovima metala. Osećanje za društveni kontekst  jeste inspiracija našom istorijom, autentičnim kulturnim bićem i reakcija na dogadaje u našoj zemlji, na  Kosovu.
Izložena dela iz serije Oklopnici Cara Lazara, Apokalipsa i (Ne) Milosrdni andjeli.

Likovna kolonija
KOLUT-MANDIĆ
slike

Kroz svih šestaest saziva, a devet godina postojanja  tvorac kolonije "KOLUT MANDIĆ", gospodin  Miloš Mandić uspeo je  da okupi i ugosti  nekoliko stotina umetnika,  njihovim odabirom  i selekcijom  i sam postavši autor, kreator  jedne imaginarne  galerije koja je neopisivo vredna  svojom sadržinom  i beleškom  o savremenoj umetnosti.  Bez generacijskih podela, kolonija je  povezala jedno šarenoliko društvo  slikara  iz svih krajeva zemlje  kao i susednih  zemalja. Različitih pristupa, rukopisa i poetika, različitih senzibiliteta  i priroda, vezanih samo jednim opredeljenjem  slikarstvu kao životnom pozivu i profesiji.... (iz teksta Bojane Plemić, istoričara umetnosti)

SAVA HALUGIN
skulpture i crteži

Sava Halugin rođen u Novom Kneževcu 1946. godine. Diplomirao i magistrirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Priredio preko 50 samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Učestvovao na vajarskim simpozijumima i kolonijama u Kikindi, Aranđelovcu, Boru, Ostrožcu (BIH), Ečki, Svilajncu. Autor je preko 50 spomenika i skulptura na otvorenom prostoru. Član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.
Skulpture radi u kamenu i bronzi
Živi i radi u Subotici.

Skulpture Save Halugina  su asocijativne kreacije uspomena, vizuelnih sećanja, odraz detinjstva i savremenog okruženja. Ukomponovani elementi čine živi organizam  u kome se prepliću različiti figurativni izrezi, tako da se susreće mitsko i duhovito, fantastično i narativno. Poseban ekspresionistički  izraz je ne samo u dinamičnoj konstrukciji dela nego i u  veoma gestualnoj koncepciji površina.  
Crteži su umetnikova postreakcija na doživljaj skulpture u pleneru, prožimanje mirisa i boja kroz i na skulpturu ili su izolovana likovna kategorija dimaničnog, ekspresivnog sadržaja u kome skladno deluje linearno i pikturalno.

MIRA BRTKA
Akumulacija
Izložba skulptura

Sklop gusto komponovanih elemenata u celinu. Elementi su upotrebni predmeti koji svojim  različitim oblikom grade dinamičan likovni gest tako da se skulpture ,,kreću,, u dinamičnom ritmu. Metričko iskustvo, ključeva, šrafova, raznih alatki i alata u delu rasvetljavaju činjenicu o preoblikovanju svesti iz pragmatično materijalne u likovnu duhovnu.

Mira Brtka je rođena  1930. godine u Starim Banovcima. Diplomirala je filmsku režiju na Akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost 1955. godine u Beogradu. 1964. godine diplomirala  na odseku  za slikarstvo na Academy di Belle Arte u Rimu. Jedan je od osnivača  međunarodne umetničke grupe Ilumination u Rimu 1967. godine. Podjednako stvara u filmu, pozorištu, slikarstvu, skulpturi i kostimografiji. Prikazala radove na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a samostalno u Beogradu, Novom Sadu, Staroj Pazovi, Bratislavi, Rimu, Budimpešti, Istanbulu. Dobitnik  je više nagrada za film, slikarstvo i skulpturu, kao i društvena priznanja. Živi i radi u Staroj Pazovi, Rimu i Novom Sadu. 

SVETI SAVA –ŠKOLSKA SLAVA

Tradicionalna izložba radova učenika osnovnih i srednjih škola apatinske opštine na temu
“SVETI SAVA – ŠKOLSKA SLAVA”.

Otvaranje izložbe 26. januara 2009. godine u 17 časova