Poznato je da je crna doživljena kao odsustvo boje, međutim, moje viđenje stvari je da ih ona posesivno usisava u sebe. Na krilima personifikacije, ovu pojavu odnosim u neku drugu dimenziju, gde za mene živi posebnim značajem. Ona, koja je u prirodi zbir svih boja koje je ugrabila, kod mene postaje zbir svih intima. U nju gradim tvari svakodnevnice, koje odišu iskrenošću. Proste, česte, nezaobilazne. Intima nije nešto što olako delimo sa okolinom. Propraćena je suzdržanošću i osećajem stida, zbog pomisli na razgolićenost iste, ali takođe i neobičnom brutalnošću, beskrajnom slobodom i posvećenošću u trenutcima kada smo u njoj.
Intimu grade krupne misli o sitnim delima, tajne, ostvarene želje, a naročito one koje to nisu, još neotelotvorene ideje, požude, pa sve do načina na koji češljam kosu, skraćujem nokte, češem se, dodirujem, jedem jaje na oko, dok doručkujem tiho i zadovoljno. Otvorim um, dajem mu za pravo da pusti sve sokove upijene tokom dana. Crna je sažeta od mojih misli, ophođenja, izdisaja. Ona u sebe upija spektar intima, a za uzvrat mi svojom nemošću uliva poverenje. Daje mi sposobnost da se prepustim. Ona predstavlja reljef, onaj unutrašnji. Pun slojeva, neravnina, ali i onih oštrih, uglačanih površina. Taj odnos gomilanja i uravnavanja je za mene izrazito važan, jer oslikava i moj način odnošenja prema stvarnosti. Reljefi crne su poput dijagrama koji tačno prezentuje moje vibracije.
Naizgled, jednolična, velika crna površina je preplavila širinu platna. Moja namera je da navedem posmatrača da zaroni dublje i otkrije koliko u njoj ima razigranosti. Slika je moje ogledalo-oglededa moju unutrašnjost. Ne odražava puteni lik, već osobenost, temperament, vibraciju.. Količina crne i način nanošenja, ravni su razlikama među „intimama“ . Neke su temeljne, mnogoslojne, ili one drugačijeg duha, koje odišu jednostavnošću i luckastom naivom. Crna, koja je naizgled mrtva površina, svakim narednim zadubljivanjem bi otkrila novu informaciju. Ona traži posvećenost pogleda, dalje od korice površine, iza barijera. Ni bananu ne jedemo sa koricom, kao što ni jedna rana neće zaceliti, dok joj krastica ne otpadne, tako ni suština bića neće doći do spoznaje, ako se ne zađe dublje ispod kože, ispod stida, grča, straha…Ispod površnosti.
Biografija
Jelena Kukić je rođena 1994. godine u Apatinu.
2013.godine je završila srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“, u Novom Sadu.
2018. godine diplomirala na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju, smer slikarstvo, pod mentorstvom red.prof.mr Save Pekovića.
2018. godine upisuje master studije na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju.
IZLOŽBE:
-2014. grupna izložba galerija Meander, Apatin
-2015. grupna izložba video radova, u sklopu Univerziteta Banja Luke
– 2016. grupna izložba eko kolonija Široki Brijeg
grupna izložba Sophia University , Chyoda-ky, Tokio
grupna izložba fotografije „Čitam-čitaš“, Beograd
grupna izložba TV 916, Trebinje
likovni konkurs 30×30, Kulturni centar Zrenjanin
-2018. samostalna izložba Art Klub Prostor, Banja Luka
-2018. grupna izložba u okviru festivala „Nušićijada“, Ivanjica, osvojeno drugo mesto za sliku „Zbir svih intima“
-2018. grupna izložba u okviru eko kolonije u Širokom Brijegu
-2019. kolektivna izložba, galerija KC Trebinje, „Grupna“
