BIOGRAFIJA
Tatjana Dimitrijević (1965.Sombor)
Diplomirala 1988. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo u klasi prof. Dušana Todorovića.
2012-2019. Radi na mestu urednika likovnih programa u Kulturnom centru „Laza Kostić“Sombor
1989-2012. Zaposlena na mestu profesora likovne kulture u osnovnoj i srednjoj školi.
Izlagala na 15 samostalnih i više kolektivnih izložbi.
Učestvovala na više saziva likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu.
Realizovala više od 20 likovnih radionica i predavanja za decu i mlade.
2009-2019. Realizovala street art akcije na Trgu Sv.Trojstva u Somboru.
Plava je prva boja
U slikama Tatjane Dimitrijević dominira plava boja i to upravo ona plava koju je Iv Klajn (Yves Klein) smatrao najnematerijalnijom od svih boja. Ta boja je ona koja nas okružuje i prožima, koja nas ispunjava iako možda nismo uvek u stanju da je osetimo. Ona je boja naše podsvesti, ali i našeg uzdizanja. Plava boja u prirodi, ostaje najduže vidljiva – sa smirajem dana, kada sve druge boje iščeznu u mraku,
plava se još nazire kao i sama svetlost. Ona je ta koja poslednja nestaje u tmini i koja se prva promalja iz nje. Nju nose visine hemisfere i masa morske vode, ali najupečatljivije je nosi umetnost koja ju je definisala i koja nam ju je omogućila u njenoj esenciji. Slike Tatjane Dimitrijević donose nam upravo tu boju, ali i više od toga – one donose pregršt upravo one prve ili poslednje svetlosti, one koja prodre u najdublje delove okeana i koja se vidi na rubovima zvezda. Metaforično, ta plava boja je vrhunac i najdalja granica koju je čovek težio da dosegne i pređe, da ode još dalje u potpuno nepoznato, kao što to život generalno čini. Iz tog razloga je ta plava imala posebno mesto u vizantijskoj umetnositi i iz tog razloga ima i danas značajno mesto u radovima savremenih umetnika. Slike Tatjane Dimitrijević kao da teže da uhvate upravo onaj momenat kada ta boja, ta svetlost, nastaje iz mraka, kada postepeno dobija na intenzitetu i konačno grune u svoj svojoj jačini. Upravo u tom trenutku, izloženi toj boji, možemo da je osetimo kako nas prožima i ispunjava spokojem i toplinom, uveravajući nas da nema tmine, ni u nama ni oko nas, koju ona ne može da razbije.
Sonja Jankov
