OLIVERA SAVIĆ – O BESKONAČNOM
Od početka svog bavljenja vidljivim svetom, Olivera Savić se suočava sa dugim procesima gledanja, posmatranja i najvažnijim, završnim činom, viđenjem. Koristeći se različitim sredstvima i medijima, od slikanja na platnu, preko skulpture u kamenu do polaroida i fotografija na telefonu, ostvarila je potpuni sklad između pasivnog spoljašnjeg i aktivnog unutrašnjeg viđenja, između razumevanja vidljive okoline i afirmacije sopstvenog iskustva viđenog.
Ali šta je to što Olivera Savić sagledava u svojim pravovremenim treptajima okom kamere, negovanim oblicima u izabranom materijalu ili zvučnim kolorističkim odnosima u slikarskim ostvarenjima? Tokom „svih ovih godina“, bilo da polazi od intimnosti predmeta u svakodnevnom okruženju, od nesagledivosti kraja morskog žala ili od putovanja sa oblacima avionom, njen uporni lajtmotiv je traganje za suštinom viđenja, između njegovih kardinalnih kategorija: prostora, vremena i svetlosti. Sa željom da predoči to stanje, istovremenog uzbuđenja i kontemplacije u susretu sa večnim odrednicama našeg viđenja sveta, u svojim novim slikarskim radovima pribegava jednostavnim geometrijskim odnosima koji se preobražavaju u bezbrojnim varijacijama bojenog spektra. Iako izazivaju sećanje na razne forme geometrijske apstrakcije sve do svojevremene neogeo paradigme, sistematična i dosledno sprovedena sekvencijalnost u nizanju radova, govori o sasvim drukčijem razlogu upotrebe ovakvih formalnih sklopoava. Otkriva se potraga za univerzalnim ljudskim vrednostima u viđenju vremena i prostora i traganje za svetlošću kao krajnjim smislom. Jer kako reče Rotko, „Ne interesuje me boja, Ono što tražim je svetlost“. Pronalaženjem svetlosti u najsitnijim česticama ili kosmičkim prostranstvima, u spoljnoj prirodi ili unutarnjem biću, uspostavlja se jedinstveni smisao našeg efemernog postojanja.
U sukobljavanju velikog kvadrata – ograničenosti pojedinačne egzistencije sa manjim -bezgraničnošću spoljašnjeg sveta, (da parafraziramo umetnicu,) Olivera Savić uspostavlja odnose neraskidive veze između neprestanog kretanja i pretvaranja materije u svetlost kao izraz našeg prisustva u beskonačnosti trajanja sveta.
Čedomir Vasić
Diplomirala je 1977. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Magistrirala je 1979. godine.
Svoje školovanje nastavila je u inostranstvu – Osvetljenje grada -Konstfack, Štokholm, Švedska 1997 / 98. godine.
Član je ULUS – a od 1977 .gogine. Član je Udruženja likovnih umetnika Švedske (KRO) od 1996. godine.
Aktivno izlaže od 1974. godine.
Priredila je dvadeset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i izlagala je na brojnim grupnim izložbama. Radovi joj se nalaze u javnim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Otvaranje izložbe je u petak, 10. maja u 19 časova u galeriji Meander.
