Jelena Babić Kočović
Rođena 1974. godine u Zemunu.
Završila Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu 2000. godine na odseku dizajn tekstila.
Član ULUPUDS-a od 2003. godine pri sekciji za tekstil i savremeno odevanje i ima status samostalnog umetnika.
Imala sedam samostalnih izložbi.
Izlagala na preko devedeset grupnih izložbi.
Dobitnica nagrada: „Diploma 99“ i „Diploma godišnje izložbe slikarsko grafičke sekcije ULUPUDS-a 2020“ za rad „Fragmenti – pre oluje“.
Samostalne izložbe:
- Izložba slika, Galerija Braća Stamenković, Beograd, 2001.
- Izložba „Novi oblik tradicije – izložba jeleka“, Galerija Singidunum, 2004.
- Izložba „Novi oblik tradicije 2“, Galerija Singidunum, 2008.
- Izložba „Sjaj svica“, izložba svetlosnih instalacija, Galerija Singidunum, 2012.
- Izložba „Tradicionalno-moderno“, Centar za kulturu – Rančićeva kuća, Grocka, 2013.
- Izložba jeleka, Etnografski muzej, Beograd, 2016.
- Izložba slika „Fragmenti“ Galerija Atrijum, Biblioteka grada Beograda, Beograd 2023.
FRAGMENTI
U turbulentnom vremenu kao što je ovo čiji smo svedoci, koje donosi mnogo neizvesnosti i strepnje i gde je egzistencija dovedena u pitanje, čovek ne može da bude samo posmatrač, već duboko proživljava promene, sa svakodnevnim preispitivanjem i borbom da se prihvati nova realnost i da se ostane dosledan sebi.
Tako, stalnom introspekcijom, na površinu su izbili svi strahovi i nedoumice. Metaforički su predstavljeni nizom prizora, kao vid reakcije na tu pomerenu realnost.
Čitav opus je slikan crnom bojom, tačnije kolorit je sveden na crnu i belu, i taj kontrast je odraz borbe koju svakodnevno vodimo, i simbolično predstavlja sve što nam se dešavalo i što nas još uvek okružuje.
Veći deo radova je osmišljen kao naracija kroz mnogo malih delova, fragmenata. U osnovi to su prizori koji nam postaju sasvim jasni samo ako ih sagledamo kao celinu. Kako bi se zadržala svežina poteza, likovnog izraza, nastali su kao zbir “likovnih slučajnosti” ponegde pomalo “kontrolisanih slučajnosti”, kao pandan trenutnim mislima, promišljanjima, idejama.
Nastali su razjedinjavanjem jednog dela, da bi se u sasvim novom kontekstu pojavili u drugom.
Formatom sam pokušala da ukažem na različite veličine strahova koji su bili oko nas. U ovom vremenu čak je i iskonski strah (oživljen kroz radove “Oluja”, “Pre oluje”, “Posle oluje”) dobio sasvim drugu formu – postao je defragmentisan, dok nas sa druge strane, “Cunami” – ogroman talas, simbol nekontrolisane sile prirode, zapljuskuje svojom veličinom, crnom bojom.
Iskorak u prostor posebno nas primorava da se usredsredimo ne samo na formu već na fragmente koji su bliži nama.
Sa nadom da će bela boja i kolorit biti odraz budućeg vremena,
autor izložbe
Jelena Babić Kočović
