Ideja da štampani materijal časopisa Dometi bude iskorišćen kao podloga za različite umetničke intervencije, već po sebi je jedna umetnička ideja. Ona može da bude shvaćena kao konceptualni okvir radova koji su nastali oslanjajući se na nju, ali i mnogo šire – tako da još jednom otvara staro i nikada rešeno pitanje o građi i obliku, koje je, kako kaže Hajdeger, sudbonosno (kobno) obeležilo zapadnjačko shvatanje umetnosti od Aristotela do našeg doba.
Štampani materijal Dometa ovde je početna, inicijalna građa – ali pritom već unapred oblikovana građa, takva da sa sobom nosi smisao. Pošto je tako, onda svako dopisivanje, prepisivanje ili upisivanje smisla – ili, zašto da ne, njegovo hotimično zatamnjivanje, a sve to čini umetnost –tu građu preobražava u palimpsest, i to u strogom, a ne puko metaforičnom značenju. Smisao osvojen u tekstovima jednom štampanim na listovima časopisa, sada se re-kreira, što znači dovodi u sumnju, kritikuje, menja, ali i udvostručuje i potvrđuje. Radovi na ovoj izložbi ilustruju širinu
mogućnosti simboličkog polja palimpsesta.
Upravo su ta širina i raznovrsnost individualnih pristupa, koja svedoči o postojanju različitih strategija likovno-semantičkih intervencija u savremenom trenutku umetnosti kod nas, neke od nesumnjivih vrednosti ove izložbe. Imamo li na umu da se sve to dešava povodom lepog dvostrukog jubileja, 200. broja i 50. godišnjice izlaska časopisa, značenjske sugestije umnožavaju se i uvećavaju. Svaki od izloženih radova omaž je ovim jubilejima, afirmacija časopisa Dometi i njegove uloge u savremenom književnom i kulturnom životu.
