Estetski domet nagrađene priče „Razmeštaj” – najpre u jezičko-stilskom, a potom i u formalno-kompozicionom smislu – primetno odskače od svih ostalih proznih radova koji su bili u konkurenciji za nagradu „Miodrag Borisavljević”.
Priču bismo mogli definisati kao najbolji primer krosover pripovednog žanra, jer je u pitanju književni tekst koji podrazumeva intertekstualnost, intermedijalnost i interdisciplinarnost. Priču „Razmeštaj” moguće je razumeti samo u ključu pesme Nika Kejva „The Sorrowful Wife”, sa albuma No More Shall We Part iz 2001. godine, koja odiše misterioznošću, duhovnim bolom i dubokom čežnjom za ljubavlju, tako svojstvenim toposima australijskog kantautora.
Autor „Razmeštaja” je na intrigantan način povezao i izukrštao kratku priču i čuvenu rok pesmu, stvorivši tako uspelu kombinaciju audio i pisanog medija kao vid umetničkog preoblikovanja karakterističnog za današnje vreme u kome dominiraju eklektične tekstualne vrste. Zbog toga je jedan od bitnih kvaliteta nagrađene priče to što svoju poetiku zasniva na istraživanju savremenih tendencija.
U osnovi, priča „Razmeštaj” na lucidan način govori o otuđenosti i komplikovanim odnosima između pojedinaca u savremenom društvu. Centralni lik u priči je usamljena i žalosna supruga, koja već dvadeset godina živi sa suprugom koji je najčešće odsutan. Ta fizička praznina postaje neizdrživa za ženu željnu bliskosti i ljubavi, te se ona se protiv usamljenosti bori tako što predano premešta ukrasne predmete i nameštaj. Njihov stan postao je njeno igralište i poprište svakodnevnih sukoba sa samom sobom. Ovde do izražaja dolaze sjajno izvedeni spoljašnji i unutrašnji aspekti karaktera glavne junakinje, koja je opisana kao providna, laka i nečujna, ali i kao neko ko, sklanjajući otirač ispred ulaza, ume da poruči komšijama: „Niste dobrodošli i ovde niko ne živi.” Iako se u priči ne pominje Feng Shui, može se izvući paralela sa tom tehnikom organizacije prostora i zaštite od izvora negativne energije. Možda je supruga pokušavala iscrpljujućim razmeštanjem nameštaja i predmeta u stanu da dođe do optimalne harmonizacije prostora, koji bi posredno uticao i na harmonizaciju odnosa između nje i njenog zabrinutog supruga?
Prekretnica dolazi s nabavkom ruske, starinske šivaće mašine i šivenjem čaršava i zavesa kojima je, dan za danom, prekrivala nameštaj i predmete u svim prostorijama, dok se na koncu nije ritualno od svih oprostila. Kad je završila sa prekrivanjem soba, jednostavno je nestala iza sporednog izlaza. Ako su epizode sa razmeštanjem nameštaja predstavljale metaforu pokušaja ženine borbe za očuvanje braka, onda se prekrivanje nameštaja može tumačiti kao uspela metafora konačnog raskida s pređašnjim životom.
Poenta priče je sadržana u epigrafu, odnosno, citatu dela druge strofe iz pesme Nika Kejva „The Sorrowful Wife”. Kao i suprug iz priče „Razmeštaj”, tako i Kejvov alterego može u sebi samo žalosno da ponavlja: „Dao sam joj obećanje koje nisam mogao ispuniti!” Da nije bio slep i da nije bio budala, kao Kejvov alter-ego iz pesme „The Sorrowful Wife”, njegova tužna supruga ne bi, u danima njegove odsutnosti, razmeštala nameštaj i predmete, ne bih ih prekrivala čaršavima, niti bi odustala od svog dotadašnjeg života.
Priča „Razmeštaj” na alegorijski upečatljiv način svedoči o nemogućnosti uspostavljanja iskrenih i jakih veza između uvek odsutnog muškarca i žene koja na prstima broji dane do njegovog ponovnog dolaska, pre nego što odluči da ga zauvek napusti.
Srđan V. Tešin, 18. jun 2021.
Sa ponosom vam predstavljamo pobedničku priču RAZMEŠTAJ
