Kako bismo doživeli rad Darka Kačamakovića, potrebno je da se osvrnemo i zagledamo u sami početak. Još kao dečak, ne shvatajući da postoji jezik performera, sasvim slobodno i iskreno je gazio u svetu istog. Oduvek u ljubavi prema teatru, saživljen sa transformacijama tela, igrom maski i uloga. Do danas, mogli smo da pratimo Darka, kako preko sazrevanja u likovnom jeziku, postaje zreo i predan umetnik performansa.
Kroz svoj rad se bavi kako tačkama koje su pre svega ukorenjene u intimnim pitanjima samog umetnika, ali tako i kolektivnim problemima društva. Stablo Darkovog koncepta je genealogija. Konstantno pitanje ko smo, šta nas čini osobama koje smo u ovom trenutku. Zbir svog iskustva, kako našeg ličnog, tako našeg porekla, tla koje je utkano u DNK i sva njegova pomeranja i statičnost istovremeno. Baš tako, i u njegovim performansima, dolazi do sukoba. Sukobljava se njegov smiraj i statično telo, bez prevelike akcije sa unutrašnjom pobunom, borbom, istrajavanjem,sa nemirom i zbunjenošću posmatrača koje izaziva neizvesnost i večita nedorečenost. Na taj način, umetnik šalje direktnu poruku o nepredvidivosti samog bitisanja. Njegovi radovi, koliko god bili temeljni i puni kontrole, u prirodi izvedbe su izloženi promenama. Podseća nas na pregršt okolnosti na koje ne možemo da utičemo, ali da one, kao takve, čine važnu sponu umetničke celokupnosti.
Njegov rad se dešava u trenutku, u direktnoj komunikaciji vremena i prostora. Fotografije koje svedoče su takođe podsetnik o prolaznosti. Telo je njegov likovni jezik, promenljiv i fleksibilan. Krizno pitanje identiteta, porekla, intime, društvenih normi su našle zajedništvo u neizostavnoj estetskoj harmoniji. Uvek istančanog i taktilnog likovnog jezika, čak i njegova linija je krhka, započinje bledunjavo, zatim se puni snagom, u sledećem momentu pravi čvor, te cepa papir – perfektno opisujući široku lepezu emocionalnih raspona kod umetnika. Kojim god načinom da se izrazi, ostaje veran svedenom izrazu, pročišćenosti linije, boje i kompozicije, bilo da koristi svoje telo i prostor, ili neki drugi alat koji ostavlja trag po određenoj površini.
Performansi i pitanja koja dotiče kroz celokupno umetničko zalaganje su modulacije identiteta, meditativna stanja o nečemu što izmiče, a živi u nama. On traga, hrabri, zaceljuje. I nastavlja. Rad Darka Kačamakovića je svečan čin čežnjivog traganja za čistim sobom, istinom i prirodnošću.
Jelena Kukić
Darko Kačamaković, Biografija
Darko Kačamaković (1997) Diplomira na Akademiji likovnih umetnosti Trebinje, na katerdi za slikarstvo, crtež, fotografiju i multimedijalnu umetnost u klasi profesora Marka Musovića. Godine 2019. pohađa masterklas Marine Abramović. Master studije upisuje 2021 na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Zorana Todorovića , odsek Novi mediji. Stipendista Studenica Foundation, 2020.godine. Dobitnik je nagrade za najboljeg studenta na katedri za slikarstvo crtež, fotografiju i multimedijalnu umetnost. Do sada je izlagao na preko deset grupnih izlozbi. Performans „Tela“, fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Interakcija 2021, perofmans „Ne(sklad)“ Od 2021. živi i radi u Beogradu.
