Otvaranje izložbe umetnice Marije Čolić biće upriličeno u petak 2. juna od 19 časova u galeriji „Meander“. Naziv izložbe je „Kīpuka“. Biće otvorena za posetioce do 22.juna.
Kīpuka
“Postoji reč za koju mi je Trevor jednom rekao, koju je naučio od Bjuforda, koji je za vreme Korejskog rata služio u mornarici na Havajima: Kīpuka. Komad zemlje koji je pošteđen nakon što se lava slije niz brdo – ostrvo formirano od onoga što preživi najmanju apokalipsu. Pre nego što se lava spustila, spaljujući mahovinu, to parče zemlje je bilo beznačajno; samo još jedan delić u moru zelenog. Zaslužilo je ime samo zato što je opstalo.”
“Na Zemlji smo nakratko predivni” Oušn Vuong, Kontrast izdavaštvo, Beograd 2020.
***
Sasvim slučajno sam naišla na pojam Kīpuka, čitajući ovaj roman pretprošlog leta a nekoliko meseci potom sam odlučila da seriji slika dam taj naziv. Kao presek jednog vremenskog perioda, ovaj naziv savršeno opisuje značenje slika na staklu, koje sada nazivam “kipukasima” (množina od kipuka). Kipukas su geografski pojam; ostrvca zemlje koja imaju važnu ulogu kao biološki rezervoari ili utočišta za biljke i životinje nakon erupcije vulkana. Ja ih tumačim kao ostrvca smisla u bujici egzistencijalne teskobe. One su odraz mog doživljaja stvarnosti, odnosno okretanja od spoljašnjeg ka unutrašnjem, lepšem svetu.
Staklo kao podloga, veoma nepredvidivo i naporno za rad, sasvim fino iznosi raznovrsnost slikarske materije: negde je sloj deblji i gotovo reljefne teksture, negde sasvim lazuran i prozračan. Istraživanje ove tehnike (tuš i akvarel na staklu, sa akrilnim sprejem koji se koristi i kao fiksativ i kao medijum, stvarajući manje ili više vidljive pukotine, slojeve i nanose) uz motiv konjske figure, spojilo se u preko potreban otklon od stvarnosti. Figura konja za mene nosi značenje koje je šire od simbola jedne čoveku veoma važne i bliske životinje, konj je sama sloboda kao takva. Uranjanje u apstraktne, mada jasne i čitljive forme, doprinelo je eskapističkom oslikavanju arhitekture misli, bar za neko vreme oslobođene svega ugrožavajućeg, mračnog i trivijalnog.
*nazivi slika su inspirisani pop i rok muzikom koju slušam svakodnevno i čiji stihovi imaju intimno značenje, ili nose određenu atmosferu
***
Marija Čolić (rođ.1983 u Beogradu)
Diplomirala Master studije na odseku slikarstva u klasi prof Milete Prodanovića, 2014. godine, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Prethodno studirala grafiku na istom fakultetu, na osnovnim studijama, u klasi prof Žarka Smiljanića (2009-2012). Studirala filozofiju na Filozofskom Fakultetu u Beogradu, od 2002-2006.
Dobila je dve nagrade za akvarel: prvo mesto na Šestom Međunarodnom Bijenalu Akvarela u Beogradu, 2020, i prvo mesto za sliku na kolektivnoj izložbi u Smederevskoj Palanci 2019.
Do sada izlagala svoje radove na četiri samostalne izložbe: SHA Gallery , Toronto (Kanada) 2017; u Galeriji Beogradske Tvrđave, u Beogradu, 2018. godine; u Galeriji Zadužbine Ilije M.Kolarca 2022, i u Umetničkoj galeriji Stara Kapetanija 2023, kao i na preko 50 kolektivnih izložbi i festivala u Srbiji i inostranstvu: Italiji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Indiji, Bangladešu, Kanadi, SAD, Makedoniji, Hrvatskoj…
Od izložbi u zemlji se mogu izdvojiti ”Niš Art – Mladi 2016” i četiri učešća na Bijenalu Minijature u Gornjem Milanovcu (2014, 2016 ,2020, i 2022), kao i redovno učešće na Beogradskom Bijenalu Akvarela. Sedam godina je jedan od članova tima Srbije na najvećem svetskom festivalu akvarela u Fabrijanu, Italija. Njeni radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Australiji, Švajcarskoj, Kanadi , Kuvajtu, BiH i Srbiji.
Živi i radi u Obrenovcu.
